Джеймс Э. Флеккер. Фонтаны

ДЖЕЙМС ЭЛРОЙ ФЛЕККЕР (1884-1915) – талантливый британский поэт начала ХХ века, скончался от туберкулеза в возрасте 30 лет, что расценено современниками как «наиболее преждевременная потеря английской…ДЖЕЙМС ЭЛРОЙ ФЛЕККЕР (1884-1915) – талантливый британский поэт начала ХХ века, скончался от туберкулеза в возрасте 30 лет, что расценено современниками как «наиболее преждевременная потеря английской литературы после смерти Китса». Ниже представлена небольшая подборка переводов.
ФОНТАНЫ
Ночь так тиха, свеж ветерок,

Садовый пруд, речной песок…

Я руку погружу до дна –

Пусть охладит ее волна,

И помолюсь, чтоб небеса
Легко смежили мне глаза:

Представлю звездный небосвод,

Где золотой карась плывет,

А выше, в млечной глубине,

Кувшинки реют в тишине.
FOUNTAINS
Soft is the collied night, and cool
The wind about the garden pool.
Here I will dip my burning hand,
And move an inch of garden sand,
And pray the dark reflected skies
To fasten with their seal mine eyes.
A million million leagues away
Among the stars the goldfish play,
And high above the shadowed stars
Wave and float the nenuphars.
ПОСЛАННИК
Избороздить моря, увидеть свет

Спешат юнцы с копной волос златых,

Но есть страдалец – не похож на них,
Черняв и худ, отчаянья поэт.
Печальный шут – узнаете меня:

Раб смерти, раб позора и тревог,
Несовершенен сам, и плох мой слог,

Я – жалкий отблеск буйного огня.
ENVOY
The young men leap, and toss their golden hair,
Run round the land, or sail across the seas:
But one was stricken with a sore disease —
The lean and swarthy poet of despair.
Know me, the slave of fear and death and shame,
A sad Comedian, a most tragic Fool,
Shallow, imperfect, fashioned without rule,
The doubtful shadow of a demon flame.
TENEBRIS INTERLUCENTEM
Однажды звонкий реполов,

Случайно залетевший в ад,

Запел про золотой закат,

Про лес и ветер – и от снов
Усопших, вверженных во тьму,

Он пробудил – и, песне рад,

Вдруг брата заприметил брат,

И руку протянул ему.
* Tenebris Interlucentum – между тьмой и светом (лат.)
TENEBRIS INTERLUCENTEM
A linnet who had lost her way

Sang on a blackened bough in Hell,

Till all the ghosts remembered well

The trees, the wind, the golden day.
At last they knew that they had died

When they heard music in that land,
And someone there stole forth a hand

To draw a brother to his side.

(1911)
ПЕСНЯ ЛОНДОНСКОГО ЖИТЕЛЯ
Вечер пал на речной причал,

Дождь накрапывает опять,

Реку древнюю перееду,

Чтоб любимую повидать.
Свет таинственный, свет любви

Излучает трамвай ночной –

Сквозь темноту плывет по мосту,

Блещет алой своей звездой.
Есть за Темзою сад, а в нем
Роза, встречи с которой жду,

Все другие цветы бледны,

Их немного растет в саду.
BALLAD OF THE LONDONER
Evening falls on the smoky walls,

And the railings drip with rain,

And I will cross the old river

To see my girl again.
The great and solemn-gliding tram,

Love\’s still-mysterious car,

Has many a light of gold and white,

And a single dark red star.
I know a garden in a street

Which no one ever knew;
I know a rose beyond the Thames,

Where flowers are pale and few.
МЫ БЫЛИ ПРОСТО ДРУЗЬЯМИ
Друзьями были мы, и вот

Пожар сердца воспламенил:

Твой голос тихо позовет –

И жаркий ощущаю пыл.
Живу мечтой, огнем горит

Душа, и страсти полнят кровь:

Прости юнца, и подари

Мне зрелой женщины любовь.
WE THAT WERE FRIENDS
We that were friends tonight have found

A sudden fear, a secret flame:
I am on fire with that soft sound

You make, in uttering my name.
Forgive a young and boastful man

Whom dreams delight and passions please,

And love me as great women can

Who have no children at their knees.


Добавить комментарий