Энох Арден отрывок, 11 часть

Потом она сказала: «О Энох, милый друг,

При слов твоих разумьи и мудрости — разлук

И встреч не будет боле, мы раз и навсегда

Тотчас с тобой простимся, и больше никогдаПотом она сказала: «О Энох, милый друг,

При слов твоих разумьи и мудрости — разлук

И встреч не будет боле, мы раз и навсегда

Тотчас с тобой простимся, и больше никогда

Не свидимся. Я знаю, надеждой хоть полна.
«Но, Анни, знаю точно, увидишь ты меня,

А будет это вскоре (назвал он дату дня,

Когда корабль мимо пройдёт их городка)

Уверен, тогда точно пройдёт твоя тоска.

Возьмёшь трубу морскую и разглядишь вдали

Мое лицо. Забудешь все глупости твои».
И вот настал последний из всех последних миг:

«Довольно, Анни, озари улыбкой милый лик.

Присматривай за домом, порядок сохраняй,

Следи за малышами и веры не теряй.

Пора идти! Не бойся, оставь свой страх вконец,

Ты Господу доверься, он сущего Творец.

И разве Он не там, не в тех краях зари?

И если я плыву туда, как от Него уйти?

Моря – Его творенья, и Он в них господин,

Судьбой моей владеет лишь Господь Бог один».
Мой Энох встал, жену обнял, крепко к себе прижал,

(Не уезжать из дома, конечно ж, он мечтал).

Поцеловал детишек, встревоженных разлукой,

(Прощаться с ними Эноху было огромной мукой).

Больного же сыночка, который тихо спал,

Ведь ночью в лихорадке он вовсе сна не знал,

Не дал отец будить тогда, в кроватке приласкал.

«Я не хочу, чтоб этот день сынок мой вспоминал».

Сыновий локон Анни супругу отдала,

Хотела сказать что-то, но слов уж не нашла.
Не кажется ль, читатель, что Энох мой не прав?

Не о семье забота, а только гордый нрав

Моим героем движет? Ты сразу не суди!

Развязка этой драмы ещё лишь впереди.
Всю жизнь хранил тот локон мой Энох, но сейчас

Простился, узел вскинул и удалился враз.
At length she spoke `O Enoch, you are wise;

And yet for all your wisdom well know I

That I shall look upon your face no more.\’

`Well then,\’ said Enoch, `I shall look on yours.

Annie, the ship I sail in passes here

(He named the day) get you a seaman\’s glass,

Spy out my face, and laugh at all your fears.\’

But when the last of those last moments came,

`Annie my girl, cheer up, be comforted,

Look to the babes, and till I come again,

Keep everything shipshape, for I must go.

And fear no more for me; or if you fear

Cast all your cares on God; that anchor holds.

Is He not yonder in those uttermost

Parts of the morning? if I flee to these

Can I go from Him? and the sea is His,

The sea is His: He made it.\’
Enoch rose,

Cast his strong arms about his drooping wife,

And kiss\’d his wonder-stricken little ones;

But for the third, sickly one, who slept

After a night of feverous wakefulness,

When Annie would have raised him Enoch said

`Wake him not; let him sleep; how should this child

Remember this?\’ and kiss\’ed him in his cot.

But Annie from her baby\’s forehead clipt

A tiny curl, and gave it: this he kept

Thro\’ all his future; but now hastily caught

His bundle, waved his hand, and went his way.


Добавить комментарий